128 година борбе за радничка права

 

Празник 1. мај је важан дан у историји. Када се помене, многи одмах помисле, или се присјете, чувене три осмице - осам часова рада, осам часова одмора и осам часова „за шта нам је драго". Те три осмице у вези су са далеком 1886. годином када су, на 1. мај, у Чикагу одржане радничке демонстрације у којима је учествовало више од 80 000 радника. Нажалост, свака таква демонстрација за собом повлачи жртве. Те  године осам радника - демонстраната осуђено је на смрт вјешањем. Више од 200 демонстраната погинуло је у сукобу са полицијом. У спомен на жртве из Чикага, али и у спомен на на све оне који су водили борбу за права радника и за достојне радне и животне услове, Први мај обиљежава се као као Међународни празник рада.

 

Заједнички празник

 

Међународни празник рада слави се од 1890. године након одлуке донијете на Првом Конгресу II  Интернационале у Паризу, у јулу 1889. године, гдје је одлучено да је : "Први мај заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтјева и своју класну солидарност".     

 

Данас се у више од 80 земаља у свијету Први мај слави као државни празник. Након II Свјетског рата, почео је да се слави не само у знаку борбе за радничка права и солидарност, већ и за очување свјетског мира.

 

Радничка класа је најбројнија. Данас се називају запосленицима, службеницима и намјештеницима, али и даље су они само - радници. Кроз историју појам рада се често мијењао, од робова  до радника у модерним канцеларијама.  Борба за радничка и људска права траје још и данас и водиће се и у будућности.

 

Запослени у Републици Српској

 

  2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013
УКУПНО  248 139   258 236   259 236   258 634   244 453   238 956   238 178   238 640 
Мушкарци    143 514   149 201   150 569   148 713   139 554   135 945   135 025   134 004 
Жене  104 625   109 035   108 636   109 921   104 899   103 011   103 153   104 636 

 

 

 

 

Запослени према облику својине